среда, 3. јануар 2018.

Срећна Нова година! (и три нова рецепта)


Нова година је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно то је први дан у следећој години.

У свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник. У данашње доба, већина развијених земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара. Нова Година се као празник слави 1. јануара и обично је нерадан дан.

Током дочека Нове Године, 31. децембра, обичај је да се испаљује ватромет током ишчекивања поноћи, и да се у поноћ размењују поклони са жељама за успешну наредну годину. Деци се поклони остављају испод новогодишње јелке, где их чекају када се пробуде наредног дана (јутра), али се они могу размењивати и одмах након поноћи.

Прослава Нове године је у СФРЈ посебан значај почела да добија после Другог светског рата када се покушао сузбити значај који је велики део хришћанског становништа са тих простора придавао прослави Божића, тако што се пажња усредсредила на до тада мање прослављану и религијски непопуларну Нову годину.

Прослављање Нове године на дан који је грегоријанским календаром означен као први јануар није одувек било присутно; наиме многе културе су смену година, пре него што се усталио данашњи обичај, обележавале у пролеће или јесен. У хришћанским срединама, први јануар је познат као дан на који је Исус Христос обрезан. Међутим, Црквена Нова Година се не слави нa тај дан. На пример, иако даје благослов цивилном слављу, Православна Црква слави Нову Годину 1. септембра по Јулијанском или Грегоријанском календару (зависно од помесне цркве), почињући тада свој литургијски циклус. (*извор: википедија)


Ја сам рођена и одрасла у СФРЈ па сам као и многе генерације, навикла на дочек Нове године 31. децембра. Никада је нисмо прослављали у правом смислу те речи, али је увек јесмо обележавали посебном трпезом у кругу породице и дочекивали са украшеном јелком. Тако сам наставила и у свом новом дому. Са годинама, мења се и однос према празницима. Не очекујем заиста да Нова година сигурно доноси промене на боље и да ће све бити онако како се често стереотипно пожели у Новогодишњој ноћи. Зато људима које заиста познајем бираним речима из срца пожелим да им се оствари оно што им је заиста важно. И то им не желим само тада, али тада је прилика да се и изговори. И волим да окитим јелку. Уживам у томе и сваке године додам неколико нових украса. Наша јелка је пластична, али велика и лепа, као да је права.


Жао ми је живих па чак и када су са бусеном и из расадника. Пластика није еколошка, али ако купите квалитетну једна ће вас служити годинама. Па и дуже. Живом дрвету је место напољу, у природи. Окитим је средином децембра и тако стоји све до средине јануара. Да ми не заузима много места окитила бих је чим падне први снег и уживала у таквој све до пролећа. Знам, вероватно би ми досадило, али тако ми се чини сваки пут кад је погледам. Да не живим у стану окитила бих и једну живу, али у дворишту.


Што се трпезе тиче, немам одређена јела која спремам. Волим да испробам ново. Важно ми је само да смо заједно и да буде весело. Не свечано, златно, сребрно, шампањци, мале црне хаљине и слично. Не. Лепо је то, али није за нас. Ми смо породица са духом детета када је Нова година у питању. Деда Мраз, поклони, филмови, грицкалице, друштвене игре, топла чоколада и слично.


Оно што можда понављам из године у годину је само домаћи кекс. Издашан је, укусан и потраје дуго. А и забавно је јер можемо сви да учествујемо у припреми.

Домаћи кекс
Сваки пут мењамо облике модлица којима га сечемо и увек га украсимо мало другачије, али је то увек исти домаћи кекс. И није важно да буде савршено украшен. Важно је да нама буде забавно.

Домаћи кекс
Сарму не кувам. Нема прасетине на нашем столу, па чак ни руска салата није обавезна. Мада, ове године сам је правила јер се муж ужелео. То је салата која се увек јела у његовој породици кад је био дете. И то је био новогодишњи поклон за њега од мене ове године 😇

Руска салата
За руску салату вам је оквирно потребно:
  • 500 г кромпира - кувам га са љуском 
  • 400 г шаргарепе - то је мера пре него што је очистите
  • 300 г меса по избору - шунка (мој избор) или кувана пилетина
  • 250 г грашка - користим замрзнути
  • 3-4 јаја
  • кисели краставчићи - по укусу
  • 1,5 теглица (од 400 г) мајонеза тј. око 600 г свеукупно
Шаргарепу, грашак и јаја скувати. Све одвојено, наравно. Грашак кувате најкраће. Око 5 минута од почетка врења. Кромпир најдуже, неких 20-30 минута. Не дуже. Све се сецка отприлике на величину зрна грашка. У чинији прво помешате грашак, шаргарепу, месо и краставачиће. Пробате. Додате још краставчића ако је потребно. Додате јаја. Промешате. Додате 400 г мајонеза. Промешате и опет пробате. Додате још краставчића ако је потребно, тј. ако вам се учини бљутаво. На крају умешате кромпир како се не би претворио у пире и додате и остатак мајонеза. Лагано промешате и то је то. Додатно не солим јер сво поврће кувам у сланој води, а шунка је већ слана.

Руска салата
Шта сам ново направила? Медењаке и такозвани pull-apart хлеб у облику Новогодишње јелке. Не знам како бих га тачно назвала на српском језику. Неко каже да треба цепани, неко кидани. Док не будем сигурна или ми неко од познавалаца језика, али и кулинарства, не укаже на правилно, користићу орагинални назив.

Медењаке сам правила по рецепту са блога Домаћица за вас.

Медењаци
За медењаке вам је потребно:
  • 120 г шећера
  • 1 дл воде
  • 100 г путера
  • 3 кашике меда
  • 400 г брашна
  • 1 кашика зачина за медењаке
  • 1/2 кашичице соде бикарбоне
  • 1/2 кашичице прашка за пециво
Медењаци
Прокувајте воду, шећер, путер и мед. Измешајте суве састојке и додајте их у охлађену смесу коју сте прокували. Сједините све састојке. Тесто упакујте у кесу и ставите у фрижидер да се добро охлади. Премесите га са мало оштрог брашна и развијте на површину коју сте посули оштрим брашном на око 3 мм дебљине. Сеците жељене облике. Медењаке ређајте у плех обложен папиром за печење и пеците их 15-ак минута у рерни загрејаној на 180°Ц. (Кристина препоручује 10-12 минута на 150°Ц, али моја рерна је изгледа нешто слабија.)

Медењаци
Охлађене медењаке украсите по жељи: чоколадом,  ројал смесом или фонданом. Ми смо наше само посули шећером у праху и на свега три, ставили фондан. Од фондана можете правити дивне декорације али у нашој малој породици нико не воли тај укус. Међутим, ако их правите за поклон некоме онда тако украшени могу бити врло ефектни.

Рецепт за штампу

Медењаци
За "pull-apart" хлеб је потребно:

"Pull-apart" hleb
  • 400 г теста за пицу (ја сам своје направила, али може и куповно)
  • 1,5 паковања мини моцарела сира
  • 1 јаје + кашика воде за премазивање
  • 1/4 шоље растопљеног путера
  • по пола кашичице рузмарина, босиљка и першуна
  • око пола кесице фино ренданог пармезан сира 
"Pull-apart" hleb
Тесто за пицу поделите на 33 лоптице. Сваку растањите на длану, ставите по куглицу мини моцареле и затворите. Ређајте на плех у коме је стављен папир за печење тако да формирате јелку. Лоптице треба да се додирују. Умутите јаје са кашиком воде и премажите јелкицу. Пеците је 20-ак минута у рерни претходно загрејаној на 225°Ц. Док се хлеб пече, истопите путер и помешајте га са рузмарином, босиљком и першуном. Ако желите, додајте и пармезан. Печени хлеб премажите растопљеним путером са зачинима и поспите пармезаном ако га већ нисте умешали у путер. То је начин који сам ја изабрала. Служите топло уз сос по избору. Ако вам остане хлеба, одличан је и сутрадан, подгрејан у рерни 10-ак минута на ниској температури.

Рецепт за штампу

"Pull-apart" hleb
Идеја и рецепт преузети одавде.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...